Ко се може пријавити за Програм сарадње науке и привреде?
Подобни подносиоци пријаве за Програм сарадње науке и привреде су конзорцијуми који се састоје од најмање два члана:
- једног приватног микро, малог или средњег предузећа основаног у Србији у складу са Законом о привредним друштвима Републике Србије, у својству Главног подносиоца Пријаве испред конзорцијума
- једне јавне (у већинском јавном, тј. државном власништву) научноистраживачке организације, регистроване и акредитоване у Србији на листи акредитованих научноистраживачких организација Министарства просвете, науке и технолошког развоја, која је доступна на: http://www.mpn.gov.rs/nauka/nio/, у својству Главног коподносиоца Пријаве испред конзорцијума
Предузеће из приватног сектора је Главни подносилац Пријаве и као уговорна страна одговара Фонду за имплементацију пројекта.
Конзорцијум који се пријављује за Програм не може имати више од пет (5) чланова.
За више детаља, молимо Вас видите одељак 2.1 „Подобност Подносилаца Пријаве“ Приручника Програма сарадње науке и привреде.
Може ли јавна научноистраживачка организација бити Главни подносилац Пријаве?
Не, не може бити. Улога Главног подносиоца Пријаве је резервисана искључиво за микро, мала и средња предузећа.
Да ли се могу поднети више од једног предлога пројекта у својству Главног подносиоца Пројекта?
Предузеће не може поднети више од једног (1) предлога пројекта по програму, у оквиру овог јавног позива у својству Главног подносиоца Пријаве. Међутим, једна компанија или научноистраживачка институција ипак може учествовати као партнер/ члан конзорцијума (коподносилац пријаве) на више предлога пројеката, али врста овог ангажовања мора бити адекватно описана и мора бити у складу са ресурсима и капацитетима ентитета (на пример, само један део одсека/ лабораторије/ одељења ће бити ангажован за рад у оквиру одређеног предлога пројекта).
Могу ли додатни чланови бити касније укључени у конзорцијум након што је пројекат одобрен за финансирање?
Не, није могуће накнадно укључити члана конзорцијума. Сви чланови морају бити у потпуности описани и презентовани на почетку процеса пријаве пројекта.
Пошто се средства за финансирање сматрају грантом (бесповратним средствима), да ли то значи да нисмо у обавези да тај износ или било који његов део платимо назад Фонду?
Све док се средства троше у складу са правилима која су дефинисана у Приручнику Програма сарадње науке и привреде, не постоји обавеза да се било који износ врати/плати назад Фонду за иновациону делатност. Међутим, уколико дође до настанка недозвољених трошкова од стране конзорцијума, Фонд за иновациону делатност ће умањити своју наредну уплату за пропорционални удео Фонда у тим недозвољеним трошковима. У одговорајућем случају (на пример, у случају кршења Уговора о финансирању или правила која су успостављена у Приручнику Програма сарадње науке и привреде, ненаменско трошење средстава и слично), од Корисника гранта може бити тражено да врати део или целокупан износ средстава који је уплаћен од стране Фонда.
Шта се дешава ако конзорцијум не успе да оствари жељене/планиране резултате на крају периода имплементације пројекта?
Не постоји било каква врста санкције уколико процес развоја на самом крају не резултира жељеним исходом, под условом да је пројекат имплементиран у складу са процедуралним захтевима Програма. Фонд дели ризик заједно са конзорцијумом до износа њихових удела у суфинансирању пројекта.
Да ли је потребно да пројекат буде усмерен на креирање производа или услуге која ће одмах бити спремна за излазак на тржиште? Који су захтеви по питању технолошке и комерцијалне зрелости пројекта?
Предлог пројекта може бити конципиран око тржишно зрелих иновација, али такође и око комерцијално применљивог истраживања са дугорочном тржишном користи (на пример, технолошка платформа која ће се користити за креирање нових производа након 3-5 година). Нове технологије и иновације у свим фазама развоја ће бити узете у разматрање за финасирање.
Можемо ли се пријавити за финансијску подршку за основна истраживања?
Не, кроз Програм сарадње науке и привреде се не подржавају основна истраживања. Предложени пројекат требало да буде конципиран око области тржишно применљивог истраживања, тј. иновације која може имати своју примену на тржишту.
Ко има право на интелектуалну својину насталу као резултат имплементације пројекта?
Питање власништва над интелектуалном својином која је настала током имплементације пројекта мора бити договорено између чланова конзорцијума. Фонд неће имати никаквог утицаја на то како ће питање крајњег власништва над интелектуалном својином бити решено, нити ће на било који начин бити укључен у овај аспект пројекта. Ипак, захтевима Програма је предвиђено да сви чланови конзорцијума који су учествовали у пројекту морају имати право да користе нову интелектуалну својину креирану за време трајања пројекта без накнаде или ограничења, у области употребе која је релевантна за њих, односно за њихово пословање. Све несугласице које се тичу питања власништбва над интелектуалном својином и поља употребе (пословања) између чланова конзорцијума морају бити решене пре потписивања Уговора о финансирању, док ће општи договор бити достављен Фонду у форми правно обавезујућег документа.
Да ли приоритет имају иновације које долазе из одређених области технологије?
Међутим, имајте у виду да је овај Програм усклађен са Стратегијом паметне специјализације у Србији, која се фокусира на четири приоритетна домена:
- Храна за будућност
- Информационо-комуникационе технологије (укључујући посебан фокус на Вештачку Интелигенцију, како је то предвиђено Стратегијом развоја вештачке интелигенције у Републици Србији за период од 2020-2025.)
- Машине и производни процеси будућности
- Креативне индустрије
Најмање 50% расположивих средстава за јавни позив биће опредељено за пријаве из горенаведених приоритетних домена, уколико буде доступно довољно квалитетних пројеката.
Стратегија паметне специјализације у Србији може се наћи на следећем линку
Стратегија развоја вештачке интелигенције у Републици Србији може се наћи на следећем линку: https://www.srbija.gov.rs/tekst/437277
Да ли је потребно да имам целокупан износ суфинансирања на свом рачуну у тренутку подношења пријаве?
Да ли постоје неке посебне регулативе са којима је потребно да се упознам, а којима се уређује коришћење ових средстава?
Правила о додели државне помоћи подразумевају да, уколико је Главни подносилац Пријаве средње предузеће, Фонд за иновациону делатност може обезбедити финансирање до максималног износа од 60% Одобреног Буџета Пројекта. У случајевима када је Главни подносилац Пријаве микро или мало предузеће, Фонд за иновациону делатност може суфинансирати највише 70% Одобреног Буџета Пројекта.
Минимум 15% средстава гранта (тј. суфинансирања које би Фонд доделио пројекту) мора бити опредељено у Буџету Пројекта као накнада за пројектне активности које спроводи научно-истраживачка организација (или организације) у оквиру конзорцијума.
Да ли постоји могућност да се захтев да Главни подносилац Пријаве мора имати пословни приход од најмање 300,000 евра заобиђе уколико Главни подносилац Пријаве нема пословни приход у траженом износу, али је у власништву предузећа које испуњава овај критеријум?
Може ли партнер из иностранства учествовати као члан конзорцијума?
Како Фонд штити поверљивост података садржаних у предлогу пројекта, будући да садржи веома осетљиве податке о мојој иновацији?
Шта се дешава са мојом пројектном документацијом уколико поднесем предлог пројекта, а не буде ми додељено финансирање?
Да ли акредитоване научноистраживачке организације у приватном власништву могу бити Главни коподносилац пријаве за Програм сарадње науке и привреде? Додатно, шта тачно значи „јавна“ научноистраживачка организација у контекству Приручника Програма сарадње науке и привреде?
Да ли постоје предуслови за потписивање Уговора о финансирању?
- Буду уписани у Регистар понуђача у Агенцији за привредне регистре. Такође, фонд ће извршити увид у регистар агенције за привредне регистре ради провере да кориснику Гранта није изречена ни трајна, ни привремена забрана обављања пословне делатности (Забележбе Регистратора Агенције за привредне регистрације);
- Доставе уговор о отварању динарског рачуна за потребе спровођенја пројекта;
- Доставе уговор о конзорцијуму
- Доставе План управљања заштитом животне средине, одобрен од стране фондовог експерта за заштиту животну средину и друштвена питања, уколико је пројекат класификован у категорију Б.