Европска ноћ истраживача одржава се у Србији 14. пут, а уз бројне активности широм земље, одржана је и свечаност у Музеју науке и технике у Београду, коју су отворили амбасадор Европске уније у Србији – Емануеле Жиофре, и министарка науке др Јелена Беговић.
Ноћ истраживача подразумева отворен и бесплатан садржај, одржава се под покровитељством Европске комисије у 26 земаља Европе, односно у више од 400 градова, укључујући и 24 града у Србији. Циљ манифестације јесте подизање свести јавности о значају и позитивној улози науке за друштво, тако што ставља истраживаче у фокус шире јавности. Садржаји су прилагођени свим узрастима, предзнање није неопходно. Ову манифестацију у Србији организује Центар за промоцију науке.
Амбасадор Жиофре је позвао грађане Србије да посете догађаје у оквиру Европске ноћи истраживача.
„Фонд за науку је један од наших кључних партнера за подршку српским научницима. Поред осталих важних партнера, попут Института Биосенс у Новом Саду и Фонда за иноавциону делатност. Определили смо укупно 31,5 милиона евра за Фонд за науку, али и за подршку неопходним реформама и изградњи капацитета научних и истраживачких института у јавном сектору, укључујуц́и 16,5 милиона грантова научницима који су сада изабрани. Наш фокус је да подржимо изврсност српске науке и истраживања и да омогуц́имо бриљантним умовима које ова земља има да оду још даље, као део шире агенде ЕУ за истраживање и иновације“, рекао је амбасадор Жиофре.
Он је додао да је иновација од суштинског значаја за конкурентност Европе, као да и помаже у суочавању са актуелним изазовима, попут климатских промена.
„Програм ЕУ за истраживање и иновације – Хоризонт Европа, са више од 135 милиона евра је највец́и програм те врсте и срец́ни смо што је Србија успешна придружена земља“, закључио је Жиофре.
Министарка Беговић је нагласила да Србија има богату традицију у истраживању и науци.
„Многи наши истраживачи и научници заиста у својим областима дају значајан допринос на глобалном нивоу. Њихова стручност и преданост су неоспорни, и ми се поносимо њиховим успесима. Велики број њих се усавршава у европским земљама, где стичу драгоцено искуство. Влада Републике Србије и Министарство науке, технолошког развоја и иновација посвећени су побољшању положаја научника, иноватора и истраживача у Србији. Радимо на стварању подстицајног екосистема у нашој земљи, како бисмо омогућили нашим талентованим истраживачима и научницима да се врате у Србију и допринесу развоју наше научне заједнице. Наша визија је да Србија постане центар изврсности у области науке и иновација, и радимо напорно како бисмо остварили тај циљ“, рекла је министарка Беговић.
Проф. др Биљана Шљукић Паунковић, професорка на Факултету за физичку хемију, нагласила је да је Европска ноћ истраживача сјајна прилика да научници из целе Србије широј јавности представе своја најновија постигнућа и да инспиришу младе људе да се баве науком.
„Европска ноћ истраживача се сваке године шири на нове градове, те се ове године одржава у чак 24 општине у Србији. Ово је прилика за информисање о значају истраживања и његовом утицају на свакодневни живот, као и скретање пажње на актуелна истраживања у Србији и учешће српских истраживача у програмима које финансира ЕУ“, закључила је она.
Током свечаног отварања 14. Европске ноћи истраживача одржан је и панел „Наука и иновације – могућност за развој”, на коме су учествовали проф. др Владимир Црнојевић, директор Института Биосенс, проф. др Иван Ракоњац, директор Фонда за иновациону делатност, др Милица Ђурић Јовичић, в.д. директора Фонда за науку и др Марјана Бркић, в.д. директора Центра за промоцију науке.
Сви учесници су такође имали прилику да у Музеју науке посете презентацију пројеката које финансира ЕУ.
ЕУ је до сада уложила 90 милиона евра за подршку иновацијама, убрзање раста и подршку значаја и изузетности научног истраживања, укључујући комерцијализацију истраживања. Крајњи циљ ових активности је вршење позитивног утицаја на конкурентност науке на националном нивоу будући да су технолошке иновације основна покретачка снага привредног раста.
